Novosti

Учешће нашег Музеја на Научном скупу САНУ “Заштита, очување и афирмација српског културног наслеђа на Косову и Метохији”

У организацији СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ – академијског Одбора за српско питање, 1. и 2. јуна 2021. одржан је научни скуп под називом Заштита, очување и афирмација српског културног наслеђа на Косову и Метохији. На свечаном отварању научног скупа, уводне говоре одржали су госпођа Маја Гојковић, министарка културе и информисања Републике Србије, председник САНУ, академик др Владимир Костић, и дописни члан САНУ, председник Одбора, др Драган Војводић. На Скупу је учествовало 39 научника и стручњака Универзитета у Београду, Универзитета у Приштини и Косовској Митровици, Универзитета у Крагујевцу, Републичког и Покрајинског завода за заштиту споменика културе, Балканолошког, Византолошког, Археолошког Института САНУ, Института за српски језик САНУ, Института за међународну политику и привреду, Етнографског музеја у Београду, затим архимандрит – игуман манастира Дечани, представник Епархије рашко – призренске СПЦ, протојереј – ставрофор Митрополије црногорско – приморске, као и саветник Министарства културе и информисања РС.

На позив организатора, на овом изузетном научном скупу учествовала је и директорка нашег Јеврејског историјског музеја, Војислава Радовановић, етнолог – антрополог, музејски саветник. Наиме, без обзира на веома јасно тематско одређење, на иницијативу организатора у програм Научног скупа уврштен је реферат на тему Јеврејско културно наслеђе у Србији, на целој територији, у општем смислу. У складу са таквим ширим приступом, Војислава Радовановић је говорила о Јеврејском музејском наслеђу у Србији, а колега из Завода за заштиту споменика Републике Србије, др Ненад Лајбеншпергер, историчар, говорио је о Јеврејском споменичком наслеђу у Србији.

Војислава Радовановић и др Ненад Лајбеншпергер су врло успешно уклопили своја два тематски повезана реферата, дајући сажет, фактографски, али јасан и темељан приказ јеврејског културног наслеђа целе Србије. Њихова излагања праћена су сложеном и богатом видео – презентацијом, коју је за обоје приредио др Лајбеншпергер.  Прво је говорила Војислава Радовановић о начину на који су формиране збирке Јеврејског историјског музеја – од којих су две јединствене у Србији (Јудаика и Стара и ретка књига) – као и о времену настанка и пореклу предмета, а затим се у логичком следу надовезао Ненад Лајбеншпергер, говорећи о споменичким објектима – синагогама, јеврејским гробљима и меморијалима.

Поштујући епидемијске мере заштите, публика је имала одређен распоред седења у свечаној сали САНУ у којој је одржаван скуп, али је зато цео скуп уживо емитован преко интернета (линк је био унапред наведен у програму).

Организациони одбор САНУ планира да објави и Зборник реферата са овог научног скупа, о чему ћемо бити обавештени.     

Обележена КРИСТАЛНА НОЋ 9. новембра 2020.

У Београду, код величанственог споменика МЕНОРА У ПЛАМЕНУ нашег чувеног вајара Нандора Глида, 9. новембра одржана је државна комеморативна свечаност посвећена симболичном почетку Холокауста, страшној “Кристалној ноћи” 1938.

У присуству државних и градских званичника, амбасадора Израела, Аустрије и Немачке,

као и представника Савеза јеврејских општина Србије, Јеврејске општине Београд и Јеврејског историјског музеја,

положени су венци. Хладно и влажно време са тешком маглом, и лица под маскама услед опаке епидемије Ковида, као да су хтели, донекле, да допринесу овој тужној церемонији.

Изложба у доба короне

Савез јеврејских општина Србије, у чијем саставу је наш Музеј, преселио се (заправо вратио) у своју зграду у улици Кнегиње Љубице 14. То је лепа, импозантна зграда подигнута пре Другог светског рата. Ипак, нешто је недостајало … Музејски “печат” – предмети који говоре у чију и какву се кућу улази! Идеја је потекла од председника Савеза, Роберта Сабадоша, а ми из Музеја смо са задовољством и уз његову подршку, направили неку врсту продужетка сталне изложбене поставке нашег Музеја који је, из техничких разлога, остао где је и био, у Краља Петра 71А (зграда Јеврејске општине Београд). Све се одвијало током јуна месеца 2020…

Не само да смо радили свој посао који волимо, а који нам је у последњих пар месеци отежан због опаке пандемије, него смо тих неколико дана постављања изложбе у Савезовој згради, заборавили на то. Много су нам помогли наши пријатељи, Рака Леви и Бојан Зорић, и хвала им!

На крају смо “свечано отворили” изложбу – Роберт нам је приредио славље у кругу нашег колектива.

И тако … Неки су доживљавали “љубав у доба колере”, а неки правили изложбу у доба короне. И једно и друго, на неки начин, спасава.

Музеј изгубио драгог пријатеља

Има више од 40 дана како је умро господин Јован Мирковић, историчар, музејски саветник, уважени члан Музејске комисије нашег Музеја, … Наш дивни пријатељ и колега.

Јован на отварању изложбе “Јевреји Србије у Првом светском рату” у нашем Музеју, 2014

Ево шта је поводом Јованове смрти написао колега и заједнички пријатељ, др Милан Кољанин:

Драги пријатељи,

Сви смо знали да ће Јован прерано отићи, али када се то заиста догоди тек онда схватиш колики је то губитак. Пуно тога нас веже, не само професионално, него изнад свега људски. Остаје дело, али изнад свега успомена на човека. Када помислим на нашег Јоцу увек се сетим једне реченице коју је понављао херој Фића Кљајић: Лепо је бити Србин, али тешко. 

Нека почива у миру.

Јован са супругом Кармелом у нашем Музеју за НОЋ МУЗЕЈА, 2015

Много ће нам недостајати наш драги Јован.

Изложбе не падају с неба, неко их прави

У дневном листу ПОЛИТИКА 25. јануара 2020. објављен је чланак СЕЋАЊЕ НА ХОЛОКАУСТ У СПОМЕН – МУЗЕЈУ „21. ОКТОБАР“. Чланак је написан коректно али, на жалост, не према свима. Наиме, чланак обавештава јавност о томе да је у Спомен – музеју у Крагујевцу 24. јануара 2020. обележен међународни Дан сећања на Холокауст, и да су у том целодневном скупу учествовале одређене установе. У следећем пасусу у чланку се наводе именом и презименом учесници – истраживачи који се баве темом Холокауста … И то је све у реду. Али онда, у наставку, следи реченица: „…. а отворена је и изложба ЈЕВРЕЈИ СРБИЈЕ – ОФИЦИРИ ВОЈСКЕ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ“. И даље ништа више. Па, ако се већ наводе учесници (и појединци и установе), зашто није наведено чија је то изложба!? Јер, ту изложбу није приредио ни Спомен – музеј „21. октобар“ из Крагујевца, нити су је приредили наведени учесници, а стиче се такав утисак.

Та изложба је гостујућа, приредио ју је Јеврејски историјски музеј из Београда као резултат опсежних истраживања током 2015. године у Војном архиву; уз изложбу, Јеврејски историјски музеј је објавио одличну истоимену монографију са каталошким јединицама и илустрацијама. Дакле, изложба Јевреји Србије – официри Војске Краљевине Југославије има свог аутора и читаву екипу веома стручних људи који су радили на том истраживачко – изложбено – издавачком пројекту. Музеј „21. октобар“ има неколико примерака поменуте монографије у чијем импресуму све пише.

Не очекујемо да све ово буде наведено у дотичном чланку, али смо свакако очекивали да уз помињање изложбе буде наведен Јеврејски историјски музеј, Београд.

Војислава Радовановић, управница Јеврејског историјског музеја у Београду

ПОСЕТА МАТЕМАТИЧКЕ ГИМНАЗИЈЕ НАШЕМ МУЗЕЈУ

Нама у Музеју заиста је лепо почела 2020. година: 16. јануара била нам је у посети Математичка гимназија! Иницијатор ове велике групне посете је професор српског језика и књижевности, госпођа Јасмина Огњеновић, која је заједно са помоћником директора Математичке гимназије, госпођом Јасмином Стошић, довела групу од око 25 матураната. Уз стручно вођење нашег кустоса, Барбаре Панић, матуранти су провели сат и по времена у сталној изложбеној поставци упознајући се са историјом и културом јеврејске популације у Србији и целој бившој Југославији.

Какав је утисак оставио наш Музеј на ове драге и важне посетиоце најбоље показује заједнички коментар ученика и госпође Стошић уписан у књигу утисака: „… Захваљујући љубазности директорке Музеја Војиславе Радовановић и кустоса Барбаре Панић, добили смо прилику да сазнамо најбитније информације којима не смемо дозволити да избледе из наших сећања. Обишли смо изузетно занимљиву поставку …“

Свакако желимо да организација оваквих посета пређе „у навику“ Математичкој гимназији, и уопште не сумњамо да ће се за то постарати предузимљива и креативна професорка Јасмина Огњеновић.

Ханука поклони Јеврејском историјском музеју


Прича о празнику Ханука – који се прославља у знак победе над хеленистичким завојевачима предвођеним Антиохом ИВ Епифаном и поновног освећења јерусалимског храма – нигде се не помиње у Тори, већ у Првој и Другој књизи Макабејаца. Због тога се Ханука у погледу религиозности не може поредити са празницима попут Јом Кипура, Песаха и Рош Ашана. Историјски гледано Јевреји нису придавали велику пажњу овом празнику. Међутим, ако упитате како се данас прославља Ханука, готово сваки Јеврејин ће вам одмах листом одговорити да је обавезно паљење свећица на ханукији (осмокракој менори) свих осам дана празника, певање песме Маоз цур јешуати, конзумирање хране пржене на уљу (латкес и суфганијот/бурмуелос), играње са чигром (севивон/дреидел) и давање поклона деци. Све наведено, сем последњег, може се довести у везу са празником.
Али, пракса даривања за Хануку није сасвим непозната у јеврејској традицији. У Пољској у 17. веку настао је обичај давања новца (Ханука гелт) сиромашнима, не као милостиња, већ као чин милосрђа (цедака), како би они, уколико нису у могућности, купили свеће за празник и достојно га прославили. Других поколона није било. Нешто касније и деца су за празник почела да добијају ситни метални новац, који је пре свега био симбол првих искованих новчића у новој, слободној држави Хашмонејаца, а тек онда средство куповине. Тек почетком 20. века амерички Јевреји почели су да поклањају Ханука пакетиће својој деци попут оних које су хришћанска деца добијала за Божић. Тиме је убрзано почела претерана комерцијализација Хануке, не само на америчком континенту већ и у Европи, па и самом Израелу.
Јеврејски историјски музеј је на шести дан Хануке добио два, за уметничку збирку, изузетна поклона. Дародавци, наша сликарка Мирјана Лехнер Драгић и некадашњи председник Јеврејске општине Београд др Рака Леви, учинили су нам велику радост.
Од Мире, како је сви у заједници зовемо, добили смо рад под називом “Сећање на Тони Азриел“.

Слика, рађена комбинованом техником (акварел и акрилик) и настала 1987. у оквиру циклуса “Чипке моје тетка Ерне”, представља портрет прве председнице београдског Јеврејског женског друштва, основаног на сефардској Јалији 1874. Тема еманципације и важности јеврејске жене с краја 19. и у првој половини 20. века у патријархалној средини какав је Београд тада још увек био, није ретка у ликовном опусу Мирјане Лехнер Драгић. Подсећамо да је наш Музеј 2014, поводом прославе 140 година постојања Женске секције Јеврејске општине Београд, такође од Мире добио рад “Сећање”. Тај поклон није вредан само као уметничко дело, већ и историјско сведочанство о постојању изузетних жена у предратној београдској јеврејској заједници попут Нети Мунк, Паулине Лебл Албала и Јелене Демајо.
Други поклон који смо добили је скулптура познатог вајара Нандора Глида. Ово уметничко дело из 1955. представља фигуралну композицију Дијане, римске богиње лова, у пратњи два пса, и налазило се у власништву породице Рубен и Леви, која је од новембра 1944. живела у згради београдске синагоге.

У истом простору је дуги низ година Глид имао свој уметнички атеље. Ту су настала многа уметникова важна дела, између осталог и спомен-обележје страдалима у логору Дахау. Нандор Глид је светску славу стекао пре свега као аутор антифашистичких споменика, али никако мање важно место у историји уметности не представља његова портретна пластика и људска фигура. У разним форматима вајао је портрете и бисте својих пријатеља из јеврејске заједнице – Малу Раду (прим. аут. Радмилу Петровић), др Алберта Вајса, др. Марка Алкалаја, др Зорана Леветала, др Хинка Ледерера, др Соломона Адању, Обитељ Перера. Подсећања ради професор Глид је све до смрти 1997. предано учествовао у раду Јеврејског исторјског музеја као један од чланова Музејске комисије.
Поклоне су у име Музеја примиле Радмила Петровић, председница Музејске комисије, Војислава Радовановић, управница Јеврејског историјског музеја, и Барбара Панић, кустос. Овим путем се још једном захваљујемо Мири Лехнер Драгић и Раки Леви што су нашем Музеју поверили на чување ова вредна уметничка дела.

Оправдано поносни …

Један од пројеката нашег Музеја у 2019. години односио се на израду базе података о југословенским Јеврејима који су се организовано исељавали у Израел у периоду од 1948, када је формирана држава Израел, па до 1952/3 године. Пројекат носи назив “Истраживање и дигитализација докумената о исељавању југословенских Јевреја у Израел 1948 – 1952/3” и заснован је на архивској грађи нашег Музеја и Архива Југославије. У питању је сложен, компликован, и за наш Музеј веома амбициозан пројекат. Иницијатор и аутор овог пројекта, односно партнер нашем Музеју у реализацији, је мр Драган  Крсмановић, војни историчар и пуковник у пензији са којим смо већ много пута успешно сарађивали, а аутор сајта / базе података јеврејских исељеника из Југославије у Израел је програмер, госпођа Драгана Понорац.

У сарадњи са Заводом за проучавање културног развитка, у Београду, 16. децембра 2019. организовали смо свечано представљање овог пројекта. Одзив је био одличан, дошао је велики број посетилаца како из јеврејске заједнице, тако и из других установа. На овој свечаној презентацији учествовали су: Војислава Радовановић, директорка нашег Музеја, вођа пројекта Драган Крсмановић и ауторка сајта, односно базе података, Драгана Понорац, док је поздравни, уводни говор одржао наш домаћин, директор Завода, др Вук Вукићевић.

Поред троје наведених учесника у презентацији, остале чланове пројектног тима чинили су: Барбара Панић, кустос нашег Музеја, Милош Арсић, сарадник – истраживач, и сасвим волонтерски Бојан Зорић, колега историчар, који у нашем Музеју ради на једном другом, али сродном пројекту. Војислава Радовановић је представила публици поименце сваког члана пројектног тима, истакла њихове улоге, као и значај сâмог пројекта за рад нашег Музеја. Драган Крсмановић је одржао сажето, ефектно предавање о историјским и још више социолошким аспектима јеврејских исељавања из Југославије у Израел, а Драгана Понорац је практично приказала како је постављен сајт / база података у односу на званични сајт нашег Музеја, шта све садржи и како се користи. 

Свако је појединачно поздрављен аплаузом, да би се презентација завршила не само једним општим аплаузом, него и великим интересовањем публике за детаље који се односе на сајт о исељавању. Публика је постављала питања, давала предлоге, дискутовала, … Управо онако како и треба да се дешава приликом приказивања ове врсте стручног пројекта који, напомињемо, а рекли смо то и публици, заправо има могућност даљег развијања и допуњавања.

Изаражавамо велику захвалност Заводу за проучавање културног развитка на гостопримству и пријатељској подршци, као и Савезу јеврејских општина Србије који је финансирао наш пројекат.    

Опет ми у Златном срцу!

Присуство на скуповима “Златно срце” који се једном недељно одржавају у Галерији Јеврејске општине Београд, изгледа да нам прелази у навику … Летос смо имали промоцију књиге о нашем Музеју, а недавно, 31. октобра 2019. донели смо члановима ЈОБ још два нова издања Јеврејског историјског музеја – Јеврејски кувар и Др Давид Тајтацак: занимања београдских Јевреја од краја 19. века до почетка Другог светског рата. Нису у питању промоције ових књига, само смо поделили радост. Промоције тек следе. Јавићемо, позваћемо!

8_Zlatno srce, 31. X 201910_Zlatno srce 31. X

Два важна скупа

Учествовали смо на Конференцији посвећеној проблему очувања две преостале бараке на Аутокоманди, где је за време Другог светског рата био немачки сабирни логор Топовске шупе (назив је преузет из периода пре немачке окупације Србије када је Војска Краљевине Југославије ту чувала топове и друго оружје), у којем су били интернирани јеврејски мушкарци из Београда и Баната, а затим и Роми. Овај логор јесте био “сабирни”, али су Немци од краја августа до средине новембра 1941. године, уз пригодна објашњења, из тог логора систематски одвозили веће групе људи на стратишта код села Јабука (Панчево) и Јајинце (село код Београда) где су вршена масовна стрељања. Тако је у релативно кратком временском размаку стрељано око 5.000 јеврејских и око 1.500 ромских мушкараца. Мали број мушкараца који Немци нису стигли да стрељају, пребачен је у немачки концентрациони логор на Сајмишту (територија НДХ) где их је, као и остале сународнике, сачекала смрт. Конференција је одржана 28. октобра 2019. у Медија центру Београда, а председавали су историчар др Милован Писари, затим писац и публициста и представник ромског Националног савета, Златомир Јовановић, као и истакнути члан Јеврејске општине Београд, Бране Поповић. Модератор је била госпођа Гордана Нешовић, новинар.

1 - foto Media centar - TOP SUPE, 30.X 2019

С обзиром на имовинско – правне проблеме око локације некадашњег логора Топовске шупе. као и извесне пословне планове актуелних финансијских моћника, дискусија на Конференцији је била веома динамична.

2_foto Media centar - TOP SUPE, 30.X 2019

Свега два дана касније, 30. октобра, у Архиву Југославије одржан је велики скуп – заправо, јавна расправа о нацрту закона о будућем Меморијалном центру на Сајмишту (оригинални немачки назив логора на Сајмишту био је Јуденлагер Землин). Осим представника јеврејске заједнице и, наравно, Јеврејског историјског музеја, дошао је велики број људи из разних установа (музеји, библиотеке, институти) и удружења (Удружење жртава Јадовна, и др). Ова јавна расправа је била добро организована и веома конструктивна. Председавајућима из Министарства културе и информисања Србије и градске Управе, упућене су разне примедбе и сугестије, али и питања.

6_Arhiv JU javna rasprava Rada, 30.X 20197_Arhiv JU, javna rasprava 30.X 2019

Већина је своја запажања, како је и било предвиђено, већ послала и у писаној форми. Опште узев, нацрт закона о Меморијалном центру логора Сајмиште (без обзира на све примедбе и предлоге) као и организација овакве јавне расправе, оцењени су као изузетно позитиван корак наше државе у решавању питања које нас већ дуго мучи – када ће Београд добити свој Меморијални центар посвећен ужасним страдањима грађана Србије у другом светском рату – холокаусту над Јеврејима, порајмосу над Ромима и геноциду над Србима. Остаје да се види шта ће се даље дешавати …

3_Arhiv JU, javna rasprava o zakonu o Memo Sajm, 30.X 2019