Tomislav N. Cvetković i konfinovi dani humora

konfinoT. N. Cvetković je ljubav prema svom gradu posebno pokazao pokrenuvši 1981. godine književnu manifestaciju «Konfinovi dani humora». Imao je svesrdnu pomoć Saveza jevrejskih opština Jugoslavije, Skupštine opštine Leskovac, Republičke zajednice kulture, Narodnog muzeja i Kulturno-prosvetne zajednice Leskovac.

Ti prvi «Konfinovi dani humora» održavali su se od 22. do 26. juna 1981, a sudionici su bili sve ljudi od pera i prijatelji, Leskovčani, Beograđani i prijatelji iz drugih gradova Jugoslavije. Žaka Konfina već 6 godina nije bio među nama. O njemu su govorili ili pisali dr Sergije Dimitrijević, dr Vladimir Mihajlović, Dobrivoje Kapisazović, Jovan V. Jovanović, Fadil Hadžić iz Zagreba, Branko Ćopić, Erih Koš i drugi, a od strane Saveza predsednik Saveza dr Lavoslav Kadelburg, Eugen Verber, glumac, prevodilac i veliki poznavalac istorije i kulture Jevreja i književnik Ivan Ivanji. Već su u aprilskom broju «Jevrejskog pregleda» čitaoci bili obavešteni da je održano nekoliko pripremnih sastanaka na kojima se razgovaralo o obliku svečanosti u Laskovcu. Oformljen je Odbor za proslavu u koji je ušlo više pregalaca iz Leskovca i Beograda.
Koliko entuzijazma, rada, angažmana! Akademija povodom godišnjice rođenja dr Žaka Konfina, izložba karikatura, «kutak» u Narodnom muzeju posvećen Žaku Konfinu, nastupi horova «Braća Baruh» i leskovačkog Kamernog hora, predstava Narodnog pozorišta «Sterija» iz Vršca, gostovanje opere Narodnog pozorišta iz Beograda. U uređenju programa jedan od glavnih nosilaca je Tomislav N. Cvetković.

A onda je trebalo da prođe deset godina da bi se organizovao novi susret u saradnji Fonda za kulturu Leskovac i Saveza jevrejskih opština Jugoslavije. Drugi «Konfinovi dani humora» održani su 25. i 26. juna 1991. godine. I opet veliku radost i teret organizacije nosi Toma. Nakon niza pripremnih sastanaka u Leskovcu i u Savezu u Beogradu, ponovo je načinjen bogat program. Otvorena je izložba posvećena delu Žaka Konfina, prikazani fragmenti iz dramskog repertoara i iz proze Žaka Konfina, svirao je dr Andreja Preger, a značajan deo posvećen je razgovorima o humoru i satiri u delu Žaka Konfina kao i o savremenom trenutku humora i satire. Imponzantan skup učesnika: dr Lavoslav Kadelburg, Ivan Ivanji, Saša Hadži-Tančić, Fadil Hadžić, David Albahari, Eugen Verber, Slobodan Novaković, Petar Lazić, Aleksandar Baljak, Vladimir Jovičević JOV, Aleksandar Vasić, Vuk Gligorijević, Timošenko Milosavljević, Miodrag Stojanović, Miodrag Veličković, satiričari “Ježa”, “Satirikona”, “Dange”. Učesnici skupa su i Ana Šomlo, Aleksandar Tišma i Filip David. Donesen je prekrasan zaključak o humoru Žaka Konfina: to je onaj isceljujući humor koji ne vređa, blag je, ali istovremeno ima ubojitu oštricu protiv nemorala bilo koje vrste – nepoštenja, birokratije, nečovečnosti i kroz smeh šiba ljudske mane.
Te godine Tomislav N. Cvetković je, u ime Kulturno-prosvetne zajednice Leskovca pokrenuo inicijativu da se ustanovi nagrada za stvaralaštvo «Dr Žak Konfino»
I od tada se «Konfinovi dani humora» uzastopno održavaju pet godina.
Treći «Konfinovi dani humora» održani su u jednom danu, 24. juna 1992. uz 100-godišnjicu rođenja Žaka Konfina. U galeriji pozorišta otvorena je izložba karikatura Miodraga Stojanovića i Miodraga Veličkovića. O delu Žaka Konfina govorili su Simha Kabiljo Šutić, mr Marko Nedić, David Albahari, Saša Hadži-Tančić. Nikolaj Timčenko, Tomislav N. Cvetković i Dragomir Milosavljević, a Predrag Ejdus je izveo monodramu.
Sledeće godine četvrti «Konfinovi dani humora», osim izložbe, trajali su jedan dan, 9. juli 1993. Autor izložbe «Sefardska književnost, izdavaštvo i publicistika na teritoriji bivše Jugoslavije» Milica Mihailović, upravnica Muzeja naglasila je da, zbog ratne situacije u zemlji, na izložbi nije predstavljeno stvaralaštvo Sarajeva.
Prikazan je časopis «Osvit» broj 7/8 sa tekstovima prošlogodišnjeg skupa o Žaku Konfinu. O valorizaciji književne baštine govorio je glavni urednik časopisa Saša Hadži Tančić, a književnik Tomislav N. Cvetković je okupio književnike iz Leskovca, Beograda, Niša, Vlasotinca i Novog Sada na književno veče. Priređen je i koncert jevrejske muzike i starogradskih pesama u Jevreja i Srba uz grupe «Hulijot» iz Beograda i leskovačkog «Ruzmarina». Nastupila je u dramskom delu glumica Vesna Latinger i kantautorka Radmila Stevanović, sadašnja Parižanka iz Leskovca. O Žaku Konfino govorio je predani organizator, književnik Tomislav N. Cvetković.
U oktobru, 28. i 29. 1994. održani su peti «Konfinovi dani humora» koji na primeren način čuvaju sećanje i omogućavaju da se delo Žaka Konfina i dalje izučava i vrednuje. Otvorena je izložba karikatura, razgovaralo se o delu Žaka Konfina (Simha Kabiljo, Slobodanka Peković, dr Milan Ranković, dr Nikola Cvetković, Saša Hadži Tančić, Dragomir Milosavljević i Dragojla Cvetković). Održano je veče humora i satire, prikazana je predstava «Plagijat», prvo posleratno izvođenje ovog Konfinovog dela. Posebno je bilo zanimljivo veče sefardske muzike i književnosti.
Krajem 1994. Tomislav N. Cvetković inicira, u okviru TV emisije «Ljudi govore», snimanje Sećanja na dr Žaka Konfina (1892 – 1975) u saradnji sa Jevrejskim istorijskim muzejom iz Beograda. Emisija je realizovana početkom sledeće godine. Gledaoci su imali priliku da čuju izvanredne priloge vrsnih poznavalaca Konfinovog dela koje je svedočilo o vezanoj srpsko-jevrejskoj sudbini u području koje Konfinovo delo obrađuje.
Poslednji «Konfinovi dani humora i satire» održani su 24. i 25. novembra 1995. godine. Organizovan je Okrugli sto o Žaku Kofinu. O njemu govore dr Petar Volk, mr Marko Nedić, Živojin Tasić, mr Simha Kabiljo Šutić, Saša Hadži Tančić. Upriličene su promocije knjiga dr Petra Volka i dr Mihaila Vidakovića, monodrame izvode Vida Todić, Jelisaveta Sablić, Maja Dimitrijević, Ružica Sokić. Otvorena je izložba karikatura Novice Kocića. Na večeri humora, satire i aforizama učestvuju najbolji satiričari u zemlji.

Tomislava N. Cvetkovića upoznala sam 2005. godine kada je došao u Savez kako bi po treći put, posle nekoliko godina pauze, pokrenuo «Konfinove dane humora» u Leskovcu. A hteo je završiti još jedan posao: urediti u Narodnom muzeju u Leskovcu, kući Bore Dimitrijevića – Piksle, posebnu Memorijalnu sobu Žaka Konfina. Jer SJOJ i Jevrejski istorijski muzej u Beogradu ustupili su Narodnom muzeju zaostavštinu Žaka Konfina čija je zasluga za razvitak njegovog rodnog Leskovca izuzetno značajna.
Toma je u prostor naše čitaonice, gde je upriličen sastanak, uneo razdraganost i veselje. Imao je ogromnu energiju i želju da podigne neku vrstu spomenika čoveku koji je mnogim delima zadužio svoj rodni grad i domovinu. Tomislav je ovom prilikom rekao da dr Žaku Konfinu pridaje značaj Bore Stankovića za Vranje, jer je isto tako Leskovac ovekovečen u Konfinovom delu. Ali, nažalost, nije više bilo dovoljno snage i volje, ni dovoljno sredstava da se susreti nastave, nije više bilo ni onih pisaca, zaljubljenika u Konfinove retke, bardova naše pisane reči tog vremena.
Iz svega predočenog ponovno se možemo uveriti da postoje i da među nama žive, iako ih često na vreme ne primećujemo, gotovo nezamenljivi ljudi. Oni, svaki na svoj način, obeležavaju epohu u kojoj su proveli svoj vek i daju joj specifičan znak. Tomislav N. Cvetković je bio upravo takav čovek, koji je svoju sredinu zadužio ogromnim entuzijazmom i pregalaštvom, nastojeći da svoj zavičaj oplemeni i obogati najraznovrsnijim kulturnim sadržajima.
Jednako tako Cvetković je zadužio i jevrejsku zajednicu. Kao potomak onih svojih predaka, koji su pre više vekova prihvatili prognane Jevreje i pružili im utočište i gostoprimstvo, i Tomislav N. Cvetković, kao veliki prijatelj Jevreja, nastavlja najbolje tradicije srpskog naroda i srpske kulture te razvija sve oblike kulturne saradnje koje je bilo moguće realizovati u relativno oskudnim materijalnim okvirima. Naša zajednica je odlaskom ovog dobrog i dragocenog čoveka pretrpela velik i nenadoknadiv gubitak. Mnogo će vremena proteći dok se opet ne pojavi jedan takav pregalac i poslenik koji je i u najtežim uslovima stremio najvišim ciljevima. Moramo se potruditi da na valjan način sačuvamo uspomenu na ovog uistinu nezamenljivog a više nego skromnog čoveka. Neka mu je večna slava sad kad se pridružio svom starom prijatelju Žaku Konfinu.

Branka Džidić, arhivista Jevrejskog istorijskog muzeja u Beogradu